Glukoza

Povišen nivo glukoze u krvi:

  1. diabetes mellitus (tip I – insulin zavisni diabetess mellitus, tip II – insulin-nezavisni diabetes mellitus)
  2. gestacioni diabetes mellitus, koji tokom života može dovesti do diabetes mellitusa tip 2
  3. hronični pankreatitis
  4. tumor pankreasa koji luči glukagon
  5. hipertireoidizam
  6. feohromocitom
  7. primena određenih lekova
  8. prekomerni unos hrane

  Snižen nivo glukoze u krvi:

  1. idiopatska hipoglikemija
  2. lekovi (insulin, oralni antidijabetici, alkohol)
  3. teška disfunkcija jetre
  4. nedostatak glukokortikoida ili drugih hormona antagonista insulina
  5. tumori pankreasa koji sekretuju insulin
  6. gladovanje
  7. sepsa
  8. intenzivno vežbanje

Parametri lipidnog statusa

Holesterol i trigliceridi su parametri procene rizika od kardiovaskularnih bolesti i čine analize osnovnog lipidnog statusa:

  1. ukupni holesterol
  2. LDL (lipoproteini male gustine)
  3. HDL (lipoproteini velike gustine)
  4. trigleridi

U slučaju stečenih hiperlipoproteinemija povišene vrednosti parametara lipidnog statusa mogu biti posledica:

  1. određenog patološkog stanja (kardiovaskularne bolesti i ateroskleroza, dijabetes melitus, hipotireoidizam, bolesti bubrega)
  2. primene terapije određenim lekovima (kortikosteroidi, tiazidi, neki oralni kontraceptivi, beta blokatori, steroidi, izotretinoin)
  3. egzogenih faktora (određene socijalne ili stečene navike:  gojaznost, alkoholizam)

U slučaju primarnih hiperlipoproteinemija uzrok su najčešće nasledne bolesti metabolizma lipoproteinskih čestica.

Preporučene vrednosti za lipidne parametre:

Holesterol:

Optimalan:          < 5,19 mmol/l

Umeren rizik:      5,2 – 6,19 mmol/l

Visok rizik:           > 6,2 mmol/l

LDL-holesterol:

Optimalan:          < 2,59 mmol/l

Granični:              2,6 – 3,34 mmol/l

Visok rizik:           3,35 – 4,89 mmol/l

Vrlo visok rizik:           > 4,9 mmol/l

HDL-holesterol:

Visok rizik:             < 0,9 mmol/l

Optimalan:           1,0 – 1,54 mmol/l

Nizak rizik:           > 1,55 mmol/l

Trigliceridi:

Optimalan:          < 1,7 mmol/l

Granični:              1,7 – 2,25 mmol/l

Visok rizik:           2,26 – 5,64 mmol/l

Vrlo visok rizik:           > 5,65 mmol/l

ALT i AST

ALT i AST najčešće se određuju u kombinaciji sa ostalim testovima koji mogu odrediti oštećenje jetre, a to sualkalna fosfataza, izoenzimi laktat dehidrogenaze (LDH) i bilirubin.

Povišene vrednosti ALT-a

  1. Akutno oštećenje jetre (izazvano virusnim hepatitisima, terapijom antibioticima, unošenjem velike količine gaziranih pića)
  2. Hronični hepatitis
  3. Toksični hepatitis
  4. Alkoholizam
  5. Nealkoholna masna jetra
  6. Ciroza jetre
  7. Bolesti pankreasa (akutni i hronični pankreatitis i karcinom)
  8. Karcinom jetre ili metastaze
  9. Infarkt miokarda
  10. Akutna mononukleoza

Snižene vrednosti  ALT-a u serumu mogu se javiti kod trudnica i nedostatka vitamina B6, kao I u poslednjem stadijumu bolesti jetre, međutim, snižene vrednosti ALT-a nemaju klinički značaj.

Povišene vrednosti AST-a

  1. Bolesti jetre ( izrazito su povećane vrednosti u slučaju virusnog hepatitisa, akutnog toksičnog hepatitisa, aktivnog hroničnog hepatitisa)
  2. Alkoholizam
  3. Nealkoholna masna jetra
  4. Ciroza jetre ( vrednosti su malo povišene)
  5. Opstrukcija žučnih puteva
  6. Nedovoljan protok krvi kroz jetru
  7. Infarkt miokarda
  8. Oštećenje skeletnih mišića ( progresivna mišićna distrofija, povreda mišića, dermatomiozitis, kao i nakon intenzivnog vežbanja)

Snižene vrednosti  AST-a u serumu mogu se javiti kod trudnica, uremičnih pacijenata I nedostatka vitamina B6, ali nemaju klinički značaj.

Odnos između AST i ALT se naziva DE Ritisov koficijent.

U slučaju blažih oštećenja AST/ALT <0,7, a u slučaju težih oštećenja i u prilog loše prognoze bolesti ukazuje odnos AST/ALT >0,9.

Alkalna fosfataza

Povišene vrednosti alkaline fosfataze:

  1. bolesti kostiju (rahitis zbog nedostatka vitamina D, Paget-ova bolest kostiju, metastaze na kostima, osteogeni sarkom, primarni i sekundarni hiperparatireoidizam, frakture, osteomalacija, osteoporoza, osteomijelit, mijelom)
  2. hepatobilijarne bolesti

Kisela fosfataza

Povišena aktivnost kisele fosfataze:

  1. bolesti prostate (benigna hiperplazija prostate, maligne bolesti prostate, prostatitis)
  2. bolesti kostiju
  3. tromboembolijske bolesti

Smanjena aktivnost nema klinički značaj.

Prostatična kisela fosfataza

Primarno se određivanje aktivnosti prostatične kisele fosfataze primenjuje za dijagnozu i praćenje terapije karcinoma prostate. Pored toga, druge bolesti prostate koje dovode do povećanja aktivnosti prostatične kisele fosfataze su: benigna hiperplazija prostate, prostatitis i infarkt prostate.

Gama-glutamiltransferaza (GGT)

Povišene vrednosti GGT u serumu:

  1. bolesti jetre (holestatska stanja, masna jetra, ciroza jetre, akutni virusni hepatistis, metastaze u jetri koje su posledice drugih primarnih tumora)
  2. opekotine
  3. alkoholizam
  4. primena određenih lekova (aminopirin, antiepileptici, varfarin i neki inhibitori ovulacije)
  5. akutni i hronični pankreatitis

Kreatin-kinaza (CK)

Kreatin-kinaza je dimer koji se sastoji dve subjedinice, a nazivi potiču od  mišićne M (muscle) i moždane B(brain). Prisutna su triizoenzima: CK-1 (BB), CK-2 (MB) i CK-3 (MM).

Povišene vrednosti:

  1. infarkt miokarda
  2. intramuskularne injekcije
  3. operativni zahvati I politraume
  4. mišićna distrofija

CK-MB

Povišena aktivnost CK-MB:

  1. infarkt miokarda (aktivnost raste 3-8 sati posle akutnog infarkta miokarda, maksimum dostiže nakon 10-25 sati (10-25 puta veće vrednosti od normalnih), a normalne vrednosti  javljaju se nakon 36 sati).
  2. Angina pektoris
  3. Mišićna distrofija (aktivnost raste i do 50 puta)

Kreatinin

Kreatinin je parametar za procenu bubrežne funkcije.

Povišene vrednosti kreatinina:

  1. Akutne ili hronične bolesti bubrega
  2. Povećano oslobađanje iz mišića usled povrede ili degenerativnih procesa
  3. Suplementacija kreatinom

Urea

Povišena koncentracija uree

  1. smanjena funkcionalna sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza)
  2. povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza)
  3. povrede

Snižena koncentracija uree moguća je u slučaju dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.

Bilirubin

Povišene vrednosti nekonjugovanog bilirubina

  1. povećana razgradnja eritrocita
  2. smanjeno preuzimanje nekonjugovanog bilirubina iz krvi u jetru (mogući uzrok: ciroza jetre, kongestivna srčana insuficijencija, primena pojedinih lekova (rifampicin, probenecid – ovaj efekat je reverzibilan i povlači se nakon prekida primene navdenih lekova)
  3. smanjena konjugacija bilirubina (mogući uzroci su nasledni poremećaji: Gilbertov sindrom, Crigler-Najjarov sindromtip I i tip II)
  4. hronični hepatitis

Povišene vrednosti direktnog bilirubina

  1. opstrukcija žučne sekrecije (mogući uzroci: kamen u žuči, zapaljenje ili karcinom pankreasa)
  2. infiltracije jetre (moguće bolesti: tuberkuloza, limfomi, sarkoidoza)
  3. oštećenja jetre usled hepatitisa (virusni, autoimunski, alkoholni hepatitis)
  4. genetski poremećaji (Dubin-Jonsonov sindrom, Rotorov sindrom)
  5. neke druge bolesti koje imaju za posledicu oštećenje jetre (infekcije, Wilsonova bolest, autoimunske bolesti, primena nekih lekova)

CRP(C-reaktivni protein)

CRP je inflamatorni marker i predstavlja važan indikator upale, nekroze tkiva ili traume. Spada u grupu proteina koji se nazivaju reaktantima akutne faze. Kod zdravih osoba CRP je prisutan u vrlo niskim koncentracijama. Poseduje visoku osetljivost, ali nisku specifičnost. Koristi se za praćenje toka zapaljenskih bolesti i za procenu terapije. Pored njega u krvi postoje i drugi inflamatorni proteini kao što je fibrinogen.

Povišene vrednosti CRP-a

  1. zapaljenja
  2. bakterijske infekcije
  3. gljivične infekcije
  4. autoimunske bolesti
  5. maligne bolesti
  6. reumatoidni artritis
  7. nakon infarkta miokarda